Търновската служба и сръбската редакция на службата за света Петка Търновска: Съпоставка на състава и структурата

Резюме: 

The article examines two offices for Saint Petka Tărnovska (Paraskeva of Epibatai) created in the era of the Ottoman invasion on the Balkans – the Tărnovо office and the Serbian edition of the office – in copies from the 15th – 17th centuries. Their composition, structure and text are compared.

     It comes to the conclusion that the Tărnovo office is created before the Serbian edition. Since both of the offices for Saint Petka (Paraskeva) examined here have been found in the same number of copies so far, it is not possible to determine which of the texts was more common among Serbs and Bulgarians during the period under review, but both services functioned concurrently.

Радослава Станкова (София, България)
radi_trif@yahoo.com

Литература: 

Б и л я р с к и, И. Покровители на царството. Св. цар Петър и св. Параскева-Петка. София, 2004.

Б о г д а н о в и ћ, Д. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд, 1978.

Б о г д а н о в и ћ, Д. Инвентар ћирилских рукописа у Jугославиjи I–ХVII века). Београд, 1982.

Г р о з д а н о в и ћ - П а ј и ћ, М., Р. С т а н к о в и ћ. Рукописне књиге манастира Високи Дечани. Водени знаци и датирање. Књига друга (= Опис јужнословенских ћирилских рукописа. Т. 4). Београд, 1995.

Й о в ч е в а, М. Търновските светци в българската и сръбската староизводна литургична книжнина от ХІІІ–ХІV в. – В: Международна научна конференция „Граници, култури, идентичност“ (= ГСУ. ЦСВП „Проф. Иван Дуйчев“. Т. 100 (19). София, 2019, с. 248–277.

К о ж у х а р о в, Ст. Неизвестно произведение на старобългарската поезия. – Старобългарска литература, 1 (1971), с. 289–322.

К о ж у х а р о в, Ст. Търновската книжовна школа и развитието на химничната поезия в старобългарската литература. – В: Търновска книжовна школа. Т. 1. София, 1974, с. 277–309.

К о ж у х а р о в, Ст. Проблеми на старобългарската поезия. София, 2004.

М и н е в а, Е. Пет химнографски творби за св. Петка Търновска. София, 2005.

Н е д е љ к о в и ћ, О. Правопис ресавске школе и Константин Филозоф. – В: Стара српска књижевност. Београд, 1965, с. 467–475.

Р а д о с л а в о в а, Д. Службата за преподобна Петка в българските ръкописи от ХVІІ в. – В: Християнска агиология и народни вярвания. Сборник в чест на ст.н.с. Елена Коцева. София, 2008, с. 123–133.

Р а д о с л а в о в а, Д. Българската книжнина от ХVІІ век: центрове, книжовници, репертоар  (= Studia Medievalia Slavica et Byzantina, 6.) София, 2020.

Р а й к о в, Б.,  Хр. К о д о в, Б.  Х р и с т о в а. Славянски ръкописи в Рилския манастир. Т. 1. София, 1986.

С т а н к о в а, Р. Видинска служба за св. Петка Търновска. – В: Християнска агиология и народни вярвания. Сборник в чест на ст.н.с. Елена Коцева. София, 2008, с. 105–122.

С т а н к о в а, Р. Култ и химнография. Служби за местни южнославянски и балкански светци в ръкописи от ХІІІ–ХV в. София, 2012.

С т а н к о в а, Р. „Видинская“ служба святой Петке-Параскеве Эпиватской и ее русская редакция. – Scripta&e-Scripta, 22 (2022), с. 341–353.

С т а н к о в а, Р. Службата за св. Петка Търновска (Параскева Епиватска) с неизвестен канон за четвърти глас в ръкописи от ХVІ–ХVІІ в. в Народната библиотека във Варшава. – Старобългарска литература, 65–66 (2022), с. 213–243.

С т а н к о в а, Р. Видинската и сръбската служби за света Петка Търновска (Параскева Епиватска) в българската и сръбската книжнина през ХV–ХVІІ в. – В: Българо-сръбски книжовни и културни връзки в контекста на византийската цивилизация. Съставителство и редакция А. Милтенова и Р. Станкова (= Studia Litteratia Serdicensia, 3, 2023, kn. 5), s. 88–107.

С т о я н о в, М.,  Хр. К о д о в. Опис на славянските ръкописи в Софийската народна библиотека. Т. 3. София, 1964.

С т о я н о в, М., Хр. К о д о в. Опис на славянските ръкописи в Софийската народна библиотека. Т. 4. София, 1971.

С у б о т и н - Г о л у б о в и ћ, Т. Утицај преноса моштију свете Петке у деспотовину на развој њеног култа у српској средини. – В: България и Сърбия в контекста на византийската цивилизация. Сборник статии от българо-сръбски симпозиум. София, 2005, с. 343–354.

С у б о т и н - Г о л у б о в и ћ, Т. Петка преподобна – Петка мученица. – Зборник радова Византолошког института, 45 (2008), с. 177–190.

С у б о т и н - Г о л у б о в и ћ, Т. Српски параклис светоj Параскеви (Петки). – In: Σπαράγματα Βυζαντινοσλαβικής κληρονομιάς. Χαριστήριος τόμος στον Ομότιμο καθηγητή Ι. Χ. Ταρνανίδη, Κ. Νιχωρίτης, Η. Ευαγγέλου, Α. Αθανασιάδης (eds.). Θεσσαλονίκη, 2011, σ. 213–227.

С у б о т и н - Г о л у б о в и ћ, Т. Трансформација службе светој Петки у српским рукописима од ХІІІ до ХVІІ века. – В: Љубостињска приношења. Годишњак. Јефимијиних дана. Број 3. Трстеник–Љубостиња, 2017, с. 145–157.

Т е м ч и н, С. Ю. О греческом происхождении „тырновской“ редакции Службы прп. Параскеве Эпиватской. – Slověne, 10 (2021), № 1, с. 57–71.

Т о м о в а, Е. Към историята на агиографския цикъл за Иван Рилски (Текстологически наблюдения по преписите в Хилендарската ръкописна сбирка). – Литературна история, 12 (1984), с. 32–44.

Т о м о в а, Е. Параклис за св. Петка Търновска в кирилски ръкопис РАН–215 (Букурещ, Румъния). – В: Пловдивски университет „Паисий Хилендарски“. Научни трудове. Т. 41. Кн. 1. Филология. Пловдив, 2003, с. 37–45.

Т о т о м а н о в а, А.-М. Редакции на старобългарския език. – В: Изследвания по кирилометодиевистика. София, 1985, с. 192–203.

Х р и с т о в а, Б. За ресавските български ръкописи от ХV–ХVІІІ век. – Palaeobulgarica, 25 (1991), № 4, с. 50–56.

Х р и с т о в а, Б., Д. К а р а д ж о в а, А. И к о н о м о в а. Български ръкописи от ХІ до ХVІІІ век, запазени в България. Своден каталог. Т. 1. София, 1982.

Ц о н е в, Б. Опис на ръкописите и старопечатните книги на Народната библиотека в София. Т. 1. София, 1910.

Ц о н е в, Б. Опис на славянските ръкописи в Софийската народна библиотека. Т. 2. София, 1923.

 

K u c z y ń s k a, M. Południowosłowiańska poezja liturgiczna w zbiorach bibliotek polskich. – Uniwersytet Szczeciński. Rozprawy i studia. T. 459. Szczecin, 2003, р. 126–188.

M i n e v a, E. New Facts about the Transfer of St Parasceve of Epibatae’s Relics in the 16th – 17th c. – Старобългарска литература, 67–68 (2023), с. 289–300.

M i n e v a, E. The Byzantine Hagiographic and Hymnographic Texts on St Parasceve of Epibatae. P. 2. The Byzantine Hymns for St Parasceve and the Slavonic Hymnographic Tradition (= Stidia Slavico-Byzantina et Mediaevalia Europensia, vol. 15). Sofia, 2023.

P a n a i t e s c u, P. P. Catalogul manuscrisele slavo-române și slave din biblioteca Academiei române. Vol. 1. Bucureşti, 1959.