The article examines one of the unique works in the manuscript RGADA Coll. 201 (Obolensky). Desc. 1. archival unit 88 – a contamination, including an excerpt from the Life of Stefan Lazarevich by Constantine of Kostenec and a genealogical diagram. Both texts trace the genealogy of the Nemanjic dynasty in two branches, beginning with Stefan Parvovenchani and Vulkan, respectively. The excerpt from the hagiographic text contains information mainly about the descendants of Stephen. The second part does not overlap with any known Serbian genealogy or chronicle, has a larger chronological scope and ends with Jovan Brankovic. The persons included in the Genealogy are united not only by their belonging to the dynasty, but also by the fact that they are rulers (or wives of rulers). The text in the manuscript Obolen. 88 testifies to a different understanding of power, and this is what distinguishes it from other preserved Serbian genealogies.
Деница Петрова (София, България)
Ангелов, Б. Ст. Михаил митрополит Коласийски. – В: Ангелов, Б. Ст. Руско-южнославянски книжовни връзки. София, 1980, с. 5–83.
Антоний (Вадковский), митрополит. Описание рукописей Соловецкого монастыря, находящихся в Библиотеке Казанской духовной академии. Ч. 2. Казань, 1885.
Богдановић, Д. Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (XI–XVII века). Београд, 1982.
Востоков, А. Х. Филологические наблюдения А. Х. Востокова. Санкт-Петербург, 1865.
Вулетић-Вукасовић, В. Стари студенички зборник. – Спомени СКА, 38 (1900), с. 109–121.
Даничић, Ћ. Прологь на кожи. – Гласник Друштва српски словесности, 1858, № 10, с. 340–349.
Димитрова, М. Тълкувания на Песен на песните в ръкопис 2/24 от Рилската света обител. София, 2012.
Дуйчев, Ив. ХІХ. Отломки по космография и география. – В: Кристанов, Цв., Ив. Дуйчев. Естествознанието в средновековна България. Сборник от исторически извори. София, 1954, с. 336–375.
Живковић, Т. Портрети српских владара (IX–XII в.). Београд, 2006.
Живот архиепископа Максима. Из рукописа XVII века преписао А. Вукомановића. – Гласник Друштва србске словесности, 11 (1859), с. 125–129.
Зидно сликарство манастира Дечана (= Посебна издања САНУ, књ. 632, Одељење историјских наука, књ. 22), Београд, 1995.
Иванова, Кл. Български, сръбски и влахо-молдовски ръкописи в сбирката на М. Погодин. София, 1981.
Ильинский, Г. А. Рукописи Зографского монастыря. – ИРАИК, 13 (1909), с. 253–276.
Јовановић, Т. Књижевно дело патријарха Пајсеја. Београд, 2001.
Јовановић, Т. Три нова преписа Кантакузинове Молитве Богородици. – Прилози за kњижевност, језик, историју и фолклор, 79 (2013), с. 141–163.
Јовановић, Т. Нови преписи Кантакузинове Молитве Богородици. – В: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Дани српскогa духовног преображења. 25. Деспотовац, 2019, с. 145–177.
Кастелан, Ж. История на Балканите XIV–XX в. София, 2002.
Каталог на славянските ръкописи в библиотеката на Зографския манастир в Света гора. Съст. и ред. Б. Райков, Ст. Кожухаров, Х. Миклас, Хр. Кодов. София, 1994.
Каталог славяно-русских рукописных книг XVI века, хранящихся в Российском государтвенном архиве древних актов. Вып. 3. Сборник аскетический – „Священные параллели“ Иоанна Дамаскина. Под ред. Л. В. Мошковой. Москва, 2020.
Куев, К. Житието на Стефан Лазаревич от Константин Костенечки. София, 1983.
Куев, К., Г. Петков. Събрани съчинения на Константин Костенечки. София, 1986.
Матанов, Хр. Средновековните балкани. Исторически очерци. София, 2002.
Мошкова, Л. В. Долгие путешествия сербского сборника. – Вестник „Альянс-Архео“, 16 (2016), с. 38–58.
Мошкова, Л. В. Сборники XVI в. из фондов РГАДА: находки и открытия. – В: Академическая археография в России XVIII–XXI веков (Тихомировские чтения 206 года: К 60-летию Археографической комиссии РАН). Москва, 2017, с. 236–244.
Отчет Императорской публичной библиотеки за 1873 г. Санкт-Петербург, 1875, с. 18–19.
Патријарх Пајсије. Сабрани списи. Београд, 1993.
Попов, А. Н. Изборник славянских и русских сочинений и статей, внесенных в хронографы русской редакции. Москва, 1869.
Предварительный список славяно-русских рукописных книг XV в., хранящихся в СССР (Для Сводного каталога рукописных книг, хранящихся в СССР). Москва, 1986.
Радошевиħ, Н. Византиjски козмолошки чланци у словенском преводу позног средњег века. – В: България и Сърбия в контекста на византийската цивилизация. Сборник статии от българо-сръбски симпозиум 14–16 септември 2003, София. Съст. В. Гюзелев, А. Милтенова, Р. Станкова. София, 2003, с. 393–412.
Розанов, С. П. Житие сербского деспота Стефана Лазаревича и Русский хронограф. – ИОРЯС, 11 (1906), № 2, с. 62–97.
Сване, Г. Русский „Хронограф“ и „Биография Стефана Лазаревича“. – В: Търновска книжовна школа. 2. Ученици и последователи на Евтимий Търновски. София, 1980, с. 109–132.
Сперанский, М. Н. Рукописи Павла Иосифа Шафарика (ныне Музея Королевства Чешского) в Праге. – ЧОИДР, 1894, № 1, с. 1–106.
Стара българска литература. Т. 4. Житиеписни творби. Съст. Кл. Иванова. София, 1986.
Стоjановиħ, Љ. Каталог Народне библиотеке у Београду. Београд, 1903.
Стоjановиħ, Љ. Стари српски родослови и летописи. Сремски Карловци, 1927.
Творогов, О. Паралипомен Зонары: текст и коментарий. – В: Летописи и хроники. Новые исследования 2009–2010. Москва–Санкт-Петербург, 2010, с. 3–101.
Томин, Св. Владика Максим Бранковић и светогорски подвижник Максим Кавсокаливит. – В: U čast Pera Jakobsena. Zbornik radova. Beograd, 2010, s. 305–318.
Турилов, А. А. Этническое и культурное самосознание в конце XIV–XV веке. – В: Этническое самосознание славян в XV столетии. Москва, 1995, с. 157–177.
Турилов, А. А., Л. В. Мошкова. Славянские рукописи афонских обителей. Ред. А.-Э. Н. Тахиаос. Фессалоники, 1999.
Ћоровић, Вл. Историја српског народа. Београд, 2001.
Шафарик, П. Живот деспота Стефана Лазаревиħа, великог кнеза српског. – Гласник Друштва србске словесности, 28 (1870), с. 366–428.
Шуица, М. Вук Бранковиħ и састанак у Серу. – Зборник радова Византолошког института, 45 (2008), с. 254–266.
Birnbaum, D. The life of Stefan Lazarević: a contribution to the study of the manuscript tradition. – International journal of Slavic linguistics and poetics, 34 (1986), p. 7–31.
Birnbaum, D. Textual and Accentual Problem of Muz. 3070 and Zogr. 151. Ph. D. dissertation: Harvard University, Cambridge, 1988.
Каčanovski, Vl. Iz srbsko-slovjenskoga prievoda bizantinskoga ljetopisa Joanna Zonare. – Starine, 14 (1882), p. 125–172.
Miltenova, A. The Mysteries of MS 88 of the Obolensky Collection (No 201) RGADA. – Старобългарска литература, 63–64 (2021), p. 258–278.
Miltenova, A. The History of South Slavonic Florilegia Continued. – Кирило-Методиевски студии, 31 (2021), p. 183–216.
Miltenova, A., L. Sels. The Independent Transmission of Chapter 21 of the Slavic De hominis opificio in Codex Mosquensis, Russian State Archive 88 (Obolensky collection 201). – Scripta & e-Scripta, 20 (2020), p. 137–159.
Mošin, Vl. Ćirilski rukopisi Jugoslavenske Akademije. I. Zagreb, 1955.
Novaković, St. Gragja za srpskog ljetopisca. – Starine, 9 (1877) p. 60–90.
Novaković, St. Odlomci srednevjekovne kosmografije i geografije. – Starine, 10 (1877), p. 44–61.
Spremić, M. La famille serbe des Branković – considérations généalogiques et héraldiques. – Зборник радова византолошког института, 41 (2004), p. 441–452.
Stojkovski, B., I. Aivanić, L. Spãriosu. Serbian-Romanian Relations in the Middle Ages until the Ottoman Conquest Connections, Influences, Cohabitation. – Transylvanian Review, 17 (2018), № 2, p. 217–229.
Šafárik, P. Památky dřevního písemnictví Jihoslovanův. V Praze, 1873.
Vašica, J., J. Vajs. Soupis staroslovanských rukopisů Národního musea v Praze. Praha, 1957.