The Second Slavonic Translation of the Chronicle of George Hamartolos (Letovnik) and Its Manuscripts Witnesses (Notes on the Complete One-Volume Copies of the Letovnik and Their Readers)

Афиногенов 1991      Афиногенов, Д. Е. Композиция хроники Георгия Амартола. – Византийский временник, 52 (1991), с. 102‒112 [Afinogenov, D. E.

Kompozitsiia khroniki Georgiia Amartola. – Vizantiĭskiĭ vremennik, 52 (1991), s. 102‒112].

Афиногенов 1996      Афиногенов, Д. Е. Об идейно-политической ориентации хроники Георгия Амартола. – Във: Византийские очерки. Москва, 1996, с. 88‒96 [Afinogenov, D. E. Ob ideĭno-politicheskoĭ orientatsii khroniki Georgiia Amartola. – V"v: Vizantiĭskie ocherki. Moskva, 1996, s. 88‒96].

Афиногенов 2013      Афиногенов, Д. Е. Некоторые замечания о славянском переводе хроники Георгия Монаха (Лѣтовникѣ). – Индоевропейское языкознание и классическая филология, 17 (2013), с. 41‒48 [Afinogenov, D. E. Nekotorye zamechaniia o slavianskom perevode khroniki Georgiia Monakha (Lietovniie). – Indoevropeĭskoe iazykoznanie i klassicheskaia filologiia, 17 (2013), s. 41‒48].

Афиногенов 2014      Афиногенов, Д. Е. Новые следы патрикия Траяна? – Индоевропейское языкознание и классическая филология, 18 (2014), с. 13–21 [Afinogenov, D. E. Novye sledy patrikiia Traiana? – Indoevropeĭskoe iazykoznanie i klassicheskaia filologiia, 18 (2014), s. 13–21].

Афиногенов 2015      Афиногенов, Д. Е. Библейская история в Лѣтовнике: проблема источников. – Античная древность и средние века. Т. 43. Свердловск, 2015, с. 163–169 [Afinogenov, D. E. Bibleĭskaia istoriia v Lietovnike: problema istochnikov. – Antichnaia drevnost′ i srednie veka. T. 43. Sverdlovsk, 2015, s. 163–169].

Афиногенов ПЭ        Афиногенов, Д. Е. Георгий Амартол. – В: Православная Энциклопедия. Т. 11. Москва, 2006, с. 48‒53 [Afinogenov, D. E. Georgiĭ Amartol. – V: Pravoslavnaia Entsiklopediia. T. 11. Moskva, 2006, s. 48‒53]. (https://www.pravenc.ru/text/164333.html, 11.06.22).

Богдановић 1978       Богдановић, Д. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Т. 1. Београд, 1978 [Bogdanović, D. Katalog ćirilskih rukopisa manastira Hilandara. T. 1. Beograd, 1978].

Богдановић 1982       Богдановић, Д. Инвентар ћирилских рукописа у Jугославији (XI–XVII века). Београд, 1982 [Bogdanović, D. Inventar ćirilskih rukopisa u Jugoslaviji (XI–XVII veka). Beograd, 1982].

Богдановић 1991       Богдановић, Д. Стара српска књижевност (=Историја српске књижевности. Т. 1). Београд, 1991 [Bogdanović, D. Stara srpska književnost. Beograd, 1991 (=Istorija srpske književnosti. T. 1)].

Васиљев, Гроздановић, Jовановић 1980 Васиљев, Љ., М. Гроздановић, Б. Jовановић. Ново датирање српских рукописа у Библиотеци Румунске Академиjе наука. – Археографски прилози, 2 (1980), с. 41–69 [Vasiljev, Lj., M. Grozdanović, B. Jovanović. Novo datiranje srpskih rukopisa u Biblioteci Rumunske Akademije nauka. – Arheografski prilozi, 2 (1980), s. 41–69.

Велинова 2013           Велинова, В. Среднобългарският превод на хрониката на Константин Манасий и неговият литературен контекст. София, 2013 [Velinova, V. Srednobalgarskiyat prevod na hronikata na Konstantin Manasiy i negoviyat literaturen kontekst. Sofia, 2013].

Востоков 1842           Востоков, А. Описание русских и словенских рукописей Румянцевского музеума. Санкт-Петербург, 1842 [Vostokov, A. Opisanie russkikh i slovenskikh rukopisey Rumiantsevskogo muzeuma. Sankt-Peterburg, 1842].

Вукашиновић 2017   Вукашиновић, В. Библиотеке косовскометохијских манастира и богослужбена традиција Српске Православне цркве. – В: Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита. Београд, 2017, с. 99‒111 [Vukašinović, V. Biblioteke kosovskometohijskih manastira i bogoslužbena tradicija Srpske Pravoslavne crkve. – V: Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji: istorija, identitet, ugroženost, zaštita. Beograd, 2017, s. 99‒111].

Гагова 2010                Гагова, Н. Владетели и книги. Участието на южнославянските владетели в производството и употребата на книги през Средновековието (Х‒ХV в.): рецепцията на византийския модел. София, 2010 [Gagova, N. Vladeteli i knigi. Uchastieto na yuzhnoslavyanskite vladeteli v proizvodstvoto i upotrebata na knigi prez Srednovekovieto (X‒XV v.): retseptsiyata na vizantiyskia model. Sofia, 2010].

Гагова 2021                Гагова, Н. „Из книги Константина Костенечкаго“: Зограф 105. – В: Шьствоуǫ нынѣ по слѣдоу оучителю. Сборник в чест на проф. д.ф.н. Анна-Мария Тотоманова. София, 2021, с. 202–235 [Gagova, N. „Iz knigi Konstantina Kostenechkago“: Zograf 105. – V: Shьstvuyǫ nyně po slědu uchitelyu. Sbornik v chest na prof. d.f.n. Anna-Maria Totomanova. Sofia, 2021, s. 202–235].

Гагова 2023               Гагова, Н. Един щрих към книжовния живот на Сер в 60-те г. на ХІV в.: съчинението на придворния философ кир Теодор Педиасим за нимбовете. – Старобългарска литература, 67–68 (2023), с. 210–266 [Gagova, N. Edin shtrih kam knizhovniya zhivot na Ser v 60-te g. na XІV v.: sachinenieto na pridvornia filosof kir Teodor Pediasim za nimbovete. – Starobalgarska literatura, 67–68 (2023), s. 210–266].

Грујић 1927               Грујић, Р. Откопавање Светих Арханђела код Призрена (прелиминарни извештај). ‒ Гласник Скопског научног друштва, 3 (1927), с. 241‒260 [Grujić, R. Otkopavanje Svetih Arhanđela kod Prizrena (preliminarni izveštaj). ‒ Glasnik Skopskog naučnog društva, 3 (1927), s. 241‒260].

Ильинский 1908        Ильинский, Г. А. Античная древность и средние века. – Журнал Министерства народного просвящения. Новая серия, 18 (1908), ноябрь, с. 1–41 [Il′inskiĭ, G. A. Antichnaia drevnost′ i srednie veka. – Zhurnal Ministerstva narodnogo prosviashcheniia. Novaia seriia, 18 (1908), noiabr′, s. 1–41].

Историја српског народа 2  Историја српског народа. Т. 2. Доба борби за очување и обнову државе. Београд, 2000 [Istorija srpskog naroda. T. 2. Doba borbi za očuvanje i obnovu države. Beograd, 2000].

Истрин 1906              Истрин, В. М. Греческий оригинал так называемого болгарского перевода Хроники Георгия Амартола. – Византийский временник, 13 (1906), вып. 1, № 1, с. 36–57 [Istrin, V. M. Grecheskiĭ original tak nazyvaemogo bolgarskogo perevoda Khroniki Georgiiь Amartola. – Vizantiĭskiĭ vremennik, 13 (1906), № 1, s. 36–57].

Истрин 1920–1930    Истрин, В. М. Книги временные и образные Георгия Мниха. Хроника Георгия Амартола в древнем славянорусском переводе. Т. 1. Текст.  Петроград, 1920. Т. 2. Исследование. Петроград, 1922. Т. 3. Греческо-славянский и славянско-греческий словари. Ленинград, 1930 [Istrin, V. M. Knigi vremennye i obraznye Georgiia Mnikha. Khronika Georgiia Amartola v drevnem slavianorusskom perevode. T. 1. Tekst.  Petrograd, 1920. T. 2. Issledovanie. Petrograd, 1922. T. 3. Grechesko-slavianskiĭ i slaviansko-grecheskiĭ slovari. Leningrad, 1930]

Каждан 1959              Каждан, А. П. Хроника Симеона Логоифета. – Византийский временник, 15 (1959), № 7, с. 125–143 [Kazhdan, A. P. Khronika Simeona Logoifeta. – Vizantiĭskiĭ vremennik, 15 (1959), 7, s. 125–143].

Кузенков 2014           Кузенков, П. В. О Хронике Симеона Логофета. – В: Хроника Симеона Магистра и Логофета. Москва, 2014, с. 5–26 [Kuzenkov, P. V. O Khronike Simeona Logofeta. – V: Khronika Simeona Magistra i Logofeta. Moskva, 2014, s. 5–26].

Летовникь ськращень Лѣтовникь ськращень от различних летописець же и повѣдатилих избранъ и сьставленъ отъ Георгиа грѣшнаа инока (= Общества любителей древней письменности, № 26 и 56. Вып. 1–2; № 69. Вып. 3). Санкт-Петербург, 1878–1880; 1881 [Lětovnikь sьkrashtenь ot razlichniich letopisecь zhe i povĕdatelii izbranъ i sьstavlenнъ otъ Georgia grĕshnaa inoka (= Obshchestva liubiteleĭ drevneĭ pis′mennosti, № 26 i 56. Vyp. 1–2; № 69. Vyp. 3). Sankt-Peterburg, 1878–1880; 1881].

Максимовић 1983     Максимовић, Ј. Српске средњовековне минијатуре. Београд, 1983 [Maksimović, J. Srpske srednjvekovne minijatute. Beograd, 1983].

Мартиновић 2024       Мартиновић, М. Рукописне књиге манастира Успења Пресвете Богородице на Цетињу. Цетиње, 2024 [Martinović, M. Rukopisne knjige manastira Uspenja Presvete Bogorodice na Cetinju. Cetinje, 2024]. 

Матвеенко 2000         Матвеенко, В. А. Два церковнославянских перевода Хроники Георгия Амартола. – В: Florilegium. К 60-летию Б. Н. Флори. Москва,

2000, с. 210–231 [Matveenko, V. A. Dva tserkovnoslavianskikh perevoda Khroniki Georgiia Amartola. – V: Florilegium. K 60-letiiu B. N. Flori. Moskva, 2000, s. 210–231].

Матић 1952                Матић, С. Опис рукописа Народне библиотеке са прилогом Породични архив Рашковића. Описао др. М. Костић. Београд, 1952 [Matić, S. Opis rukopisa Narodne biblioteke sa prilogom Porodični arhiv Raškovića. Opisao dr. M. Kostić. Beograd, 1952].

Николова 2003          Николова, Св. Хроника на Георги Амартол. – В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник. 2 изд. София, 2003, с. 548–549 [Nikolova, Sv. Hronika na Georgi Amartol. – V: Starobalgarska literatura. Entsiklopedichen rechnik. 2 izd. Sofia, 2003, s. 548–549].

Острогорски 1965     Острогорски, Г. Серска област после Душанове смрти. Београд, 1965 [Ostrogorski, G. Serska oblast posle Dušanove smrti. Beograd, 1965].

Петрова 2009              Петрова, М. За един неизвестен препис на Летовника на Георги Амартол и неговите ръкописни паралели. – В: Юбилеен сборник в чест на 60-годишнината на Красимир Станчев и Александър Наумов (= Старобългарска литература. Т. 41‒42). София, 2009, с. 226‒245 [Petrova, M. Za edin neizvesten prepis na Letovnika na Georgi Amartol i negovite rakopisni paraleli. – V: Yubileen sbornik v chest na 60-godishninata na Krasimir Stanchev i Aleksandar Naumov (= Starobalgarska literatura. T. 41‒42). Sofia, 2009  s. 226‒245].

Пиотровская 1998      Пиотровская, Е. К. Византийские хроники IX века и их отражение в памятниках славяно-русской письменности („Летописец вскоре“ Константинопольского патриарха Никифора). Санкт-Петербург, 1998 [Piotrovskaia, E. K. Vizantiĭskie khroniki IX veka i ikh otrazhenie v pamiatnikakh slaviano-russkoĭ pis′mennosti („Letopisets vskore“ Konstantinopol′skogo patriarkha Nikifora). Sankt-Peterburg, 1998].

Попов 1872                Попов, А. Н. Описание рукописей и каталог книг церковной печати библиотеки А. И. Хлудова. Москва, 1872 [Popov, A. N. Opisanie rukopiseĭ i katalog knig tserkovnoĭ pechati biblioteki A. I. Khludova. Moskva, 1872].

Проловић 1986          Проловић, Ја. Српски рукописи XIII и XIV века у Бечу и манастир. Хиландар. – Хиландарски зборник, 6 (1986), с. 163‒269, 38 табл., 77 ил. [Prolović, Ja. Srpski rukopisi XIII i XIV veka u Beču i manastir. Hilandar. – Hilandarski zbornik, 6 (1986), s. 163‒269, 38 tabl., 77 il.].

Протасьева 1973        Протасьева, Т. Описание рукописей Синодального собрания (не вошедших в описание А. В. Горского и К. И. Невоструева). Ч. 2. № 820‒1051. Москва, 1973 [Protas′eva, T. Opisanie rukopiseĭ Sinodal′nogo sobraniia (ne voshedshikh v opisanie A. V. Gorskogo i K. I. Nevostrueva). Ch. 2. № 820‒1051. Moskva, 1973].

Радојичић 1957          Радојичић, Ђ. Сп. Цетињски рукопис Хамартолове хронике (из друге половине XIV века). – Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 23 (1957), № 2, с. 253‒254 [Radojičić, Đ. Sp. Cetinjski rukopis Hamartolove hronike (iz druge polovine XIV veka). – Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, 23 (1957), № 2, s. 253‒254].

Розов 1926                 Розов, В. [Rozov, V.] Weingart, M. Byzantské kroniky v literatuře církevnĕ-slovanské. Přehled a rozbor filologický. Čast II, oddíl 2. V Bratislavě, 1923 (рец.). – Slavia, 5 (1926), 1–2, с. 359–365.

Сахаров 1893             Письмо Сахарова до О. М. Бодянский. – Чтения в Императорском Обществе Истории и Древностей Российских при Московском Университете, 3, (1893), с. 77–78 [Pis′mo Sakharova do O. M. Bodianskiĭ. – Chteniia v Imperatorskom Obshchestve Istorii i Drevnosteĭ Rossiĭskikh pri Moskovskom Universitete, 3, (1893), s. 77–78].

Спремић 2000              Спремић, М. Бранковићи и Хиландар (1365‒1427). – В: Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Београд, 2000, с. 71‒83 [Spremić, M. Brankovići i Hilandar (1365‒1427). – V: Osam vekova Hilandara. Istorija, duhovni život, književnost, umetnost i arhitektura. Beograd, 2000, s. 71‒83].

Станковић 2007          Станковић, Р. Водени знаци хиландарских српских рукописа XIV‒XV века. Београд, 2007 [Stanković, R. Vodeni znaci hilandarskih srpskih rukopisa XIV‒XV veka. Beograd, 2007].

Стоjановић 1902         Стари српски записи и натписи. Скупио и средио их Љ. Стоjановић. Књ. 1. Београд, 1902 [Stari srpski zapisi i natpisi. Skupio i sredio ih Lj. Stojanović. Knj. 1. Beograd, 1902].

Стоjановић 1903         Стари српски записи и натписи. Скупио и средио их Љ. Стоjановић. Књ. 2. Београд, 1903 [Stari srpski zapisi i natpisi. Skupio i sredio ih Lj. Stojanović. Knj. 2. Beograd, 1903].

Стоjановић 1927         Стари српски родослови и летописи. Средио их Љ. Стоjановић. Ср. Карловци, 1927 [Stari srpski rodoslovi i letopisi. Sredio ih Lj. Stojanović. Sr. Karlovci, 1927].

Суботић 1983             Суботић, Г. Обнова манастира Светог Павла у XIV веку. – Зборник радова византолошког института, 22 (1983), с. 207–258 [Subotić, G. Obnova manastira Svetog Pavla u XIV veku. – Zbornik radova vizantološkog instituta, 22 (1983), s. 207–258].

Сырку 1895                Краткий отчет о занятях за границей пр.-доцента императорского С. Петербургского университета П. А. Сырку в летные месяцы 1893 и 1894 гг. Санкт-Петербург, 1895 [Kratkiĭ otchet o zaniatiakh za granitseĭ pr.-dotsenta imperatorskogo S. Peterburgskogo universiteta P. A. Syrku v letnye mesiatsy 1893 i 1894 gg. Sankt-Peterburg, 1895].

Тасева, Йовчева 2008 Тасева, Л., М. Йовчева. Повишено равнище на християнската образованост [през XIV в.] – В: История на българската средновековна литература. Съст. А. Милтенова. София, 2008, с. 559–561 [Taseva, L., M. Yovcheva. Povisheno ravnishte na hristiyanskata obrazovanost [prez XIV v.] – V: Istoria na balgarskata srednovekovna literatura. Sast. A. Miltenova. Sofia, 2008, s. 559–561].

Творогов 1983           Творогов, О. В. Хроника Георгия Амартола. – В: Словарь книжников и книжностей Древней Руси. ХІ – первая половина ХІV в. Ленинград, 1987, с. 467–470  [Tvorogov, O. V. Khronika Georgiia Amartola. – V: Slovar′ knizhnikov i knizhnosteĭ Drevneĭ Rusi. XІ – pervaia polovina XІV v. Leningrad, 1987, s. 467–470]. (http://lib.pushkinskijdom.ru/Default.aspx?tabid=4705, 24.06.2022).

Тихомиров 1969        Тихомиров, М. Н. Южнославянские и молдаво-влашские записи на рукописях Государственого исторического музея (Хлудовское и Уваровское собрания). – В: Тихомиров, М. Н. Исторические связи России со славянскими странами и Византией. Москва, 1969, с. 285–335 [Tikhomirov, M. N. Iuzhnoslavianskie i moldavo-vlashskie zapisi na rukopisiakh Gosudarstvenogo istoricheskogo muzeia (Khludovskoe i Uvarovskoe sobraniia). – V: Tikhomirov, M. N. Istoricheskie sviazi Rossii so slavianskimi stranami i Vizantieĭ. Moskva, 1969, s. 285–335].

Tрифуновић 1990      Трифуновић, Ђ. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд, 1990 [Trifunović, Đ. Stara srpska književnost. Osnovi. Treće, prošireno izdanje. Beograd, 2009].

Трифуновић 2009       Трифуновић, Ђ. Стара српска књижевност. Основи. Треће, роширено издање. Београд, 2009 [Trifunović, Đ. Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova. Beograd, 1990].

Турилов 2011              Турилов, А. А. К истории второй (македонской) рукописной коллекции А. Ф. Гильфердинга. – В: Турилов, А. А. От Кирилла Философа до Константина Костенецкого и Василия Софиянина: История и культура славян IX–XVII веков. Москва, 2011, с. 413–428 [Turilov, A. A. K istorii vtoroĭ (makedonskoĭ) rukopisnoĭ kollektsii A. F. Gil′ferdinga. – V: Turilov, A. A. Ot Kirilla Filosofa do Konstantina Kostenetskogo i Vasiliia Sofiianina: Istoriia i kul′tura slavian IX–XVII vekov. Moskva, 2011, s. 413–428 (= Slavianskiĭ al′manakh 2002. Moskva, 2003, s. 130‒143)].

Турилов 2012              Турилов, А. А. Ранний славянский список календарных эпиграмм Николая Калликла („Птохопродрома“): к вопросу о времени перевода. – В: Турилов, А. А. Межславянские культурные связи эпохи средневековья и источниковедение истории и культуры славян: Этюды и характеристики. Москва, 2012, с. 471–477 [Turilov, A. A. Ranniĭ slavianskiĭ spisok kalendarnykh epigramm Nikolaia Kallikla („Ptokhoprodroma“): k voprosu o vremeni perevoda. – V: Turilov, A. A. Mezhslavianskie kul′turnye sviazi epokhi srednevekov′ia i istochnikovedenie istorii i kul′tury slavian: Etiudy i kharakteristiki. Moskva, 2012, s. 471–477].

Турилов ПЭ               Турилов, А. А. Славяно-русские переводы [Хроники Георгия Амартола]. – В: Православная Энциклопедия.  Т. 11. Москва, 2006, с. 48‒53 [Turilov, A. A. Slaviano-russkie perevody [Khroniki Georgiia Amartola]. – V: Pravoslavnaia Entsiklopediia.  T. 11. Moskva, 2006, s. 48‒53]. (https://www.pravenc.ru/text/164333.html, 11.06.22).

Турилов, Мошкова 2016 Турилов, А. А., Љ. В. Мошкова. Каталог словенских рукописа светогорских манастира. Второе, исправленное и дополненное издание. Београд, 2016 [Turilov, A. A., Љ. V. Moshkova. Katalog slovenskikh rukopisa svetogorskikh manastira. Vtoroe, ispravlennoe i dopolnennoe izdanie. Beograd, 2016].

Ћирковић 2000          Ћирковић, С. Хиландарски игуман Јован (Проблем аката спрске царске канцеларије). – В: Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Београд, 2000, с. 59–70 [Ćirković, S. Hilandarski iguman Jovan (Problem akata sprske carske kancelarije). – V: Osam vekova Hilandara. Istorija, duhovni život, književnost, umetnost i arhitektura. Beograd, 2000, s. 59–70].

Цернић 1979              Цернић, Л. Писари Грачаничког (Липљанског) пролога-минеја (Атрибуција рукописа као могућност реконструкције грађе скрипторија). – Археографски прилози, 1 (1979), с. 133–165 [Cernić, L. Pisari Gračaničkog (Lipljanskog) prologa-mineja (Atribucija rukopisa kao mogućnost rekonstrukcije građe skriptorija). – Arheografski prilozi, 1 (1979), 133–165].

Цернић 1981              Цернић, Л. О атрибуцији средњовековних српских ћирилских рукописа. – В: Међународни научни скуп „Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности“. Зборник с научног скупа, 1977. Београд, 1981, с. 335–360 [Cernić, L. O atribuciji srednjovekovnih srpskih ćirilskih rukopisa. – V: Međunarodni naučni skup „Tekstologija srednjovekovnih južnoslovenskih književnosti“. Zbornik s naučnog skupa, 1977. Beograd, 1981, s. 335–360].

Цернић 1990              Цернић, Л. Круг писара Јова. – Археографски прилози, 12 (1990), с. 129–180 [Cernić, L. Krug pisara Jova. – Arheografski prilozi, 12 (1990), s. 129–180].

Шеламанова 1966     Шеламанова, Н. Б. Предварительный список славяно-русских рукописей XI–XIV вв., хранящихся в СССР. – Археографический ежегодник (за 1965 год). Москва, 1966, с. 177–272 [Shelamanova, N. B. Predvaritel′nyĭ spisok slaviano-russkikh rukopiseĭ XI–XIV vv., khraniashchikhsia v SSSR. – Arkheograficheskiĭ ezhegodnik (za 1965 god). Moskva, 1966, s. 177–272].

Шпадиjер, Триjић, Ракић, Ранковић 2015     Шпадиjер, И., Вл. Триjић, З. Ракић, З. Ранковић. Српске рукописне књиге у Чешкой. Београд, 2015 [Špadijer, I., Vl. Trijić, Z. Rakić, Z. Ranković. Srpske rukopisne knjige u Češkoй. Beograd, 2015].

Яцимрский 1905       Яцимрский, A. И. Славянские и русские рукописи румынских библиотек (= СбОРЯС. Т. 79). Санкт-Петербург, 1905 [Iatsimirskiĭ, A. I. Slavianskie i russkie rukopisi rumynskikh bibliotek1905 (= SbORIAS. T. 79). Sankt-Peterburg, 1905].

Яцимирский 1921     Яцимирский, А. И. Описание южнославянских и русских рукописей заграничных библиотек. Т. 1. Вена, Берлин, Дрезден, Лейпциг, Мюнхен, Прага, Любляна (= СбОРЯС. Т. 98). Петроград, 1921 [Iatsimirskiĭ, A. I. Opisanie iuzhnoslavianskikh i russkikh rukopiseĭ zagranichnykh bibliotek. T. 1. Vena, Berlin, Drezden, Leĭptsig, Miunkhen, Praga, Liubliana (= SbORIAS. T. 98). Petrograd, 1921].

Afinogenov 1992       Afinogenov, D. E. Some Observations on Genres of Byzantine Historiography. – In: Hommage à la Mémoire de Charles Delvoye (=Byzantion. Revue Internationale des Études Byzantines. Т. 62). Bruxelles, 1992, p. 13–33.

Afinogenov 1999       Afinogenov, D. E. The Date of Georgios Monachos Reconsidered. – Byzantinische Zeitschrift, 92 (1999), № 2, р. 437–447.

Afinogenov 2004       Afinogenov, D. E. Le manuscrit Coislin gr. 305: la version primitive de la Chronique de Georges le Moine. ‒ Revue des Études Byzantines, 62 (2004), р. 239‒246.

Afinogenov 2018       Afinogenov, D. E. Hellenistic Jewish texts in George the Monk: Slavonic Testimonies. – Scandinavian Journal of Byzantine and Modern Greek Studies, 4 (2018), р. 89–98.

Beck 1965                  Beck, H.-G. Zur byzantinischen Mönchschronik. – In: Speculum historiale. Geschichte im Spiegel von Geschichtsschreibung und Geschichtsdeutung. Freiburg–München, 1965, р. 188–197.

Birkfellener 1975       Birkfellener, G. Glagolitische und kyrillische Handschriften in Österreich (=Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung. Т. 23). Wien, 1975.

Brzozowska, Leszka 2023     Brzozowska, Z., M. Leszka. The Byzantine chronicles of Symeon the Magister and the Logothete (10th cent.) and Joannes Zonaras (12th cent.) in the literature of the Southern and Eastern Slavs. – Balcanica Posnaniensia, 30 (2023), р. 23–42.

de Boor 1978              Georgii Monachi chronicon. Т. 1–2. Еd. C. de Boor. Lipsae, 1904; Stuttgart, 1978.

Detoraki 2015            Detoraki, M. Chronicon animae utile: la chronique de Georges le Moine et les récits édifiant. – In: Myriobiblos: Essays on Byzantine Literature and Culture (=Byzantinisches Archiv. Т. 29). Berlin, 2015, p. 103– 130.

Devreesse 1945     Devreesse, R. Bibliothèque nationale. Département des manuscrits. Catalogue des manuscrits grecs. Т. 2. Le fonds Coislin. Paris, 1945.

Di Serio 2021                         Di Serio, C. An Ethnographic Catalogue in George the Monk’s Chronicle. – Studia Ceranea, 11 (2021), р. 145–164.

  Gagova 2024            Gagova, N. Biblical writings and rewritings in the South Slavic repertoire from the 14th and 15th centuries: Rethinking the sacred history in anticipation of the end of the world. – Старобългарска литература, 69–70 (2024), с. 149–182.

Hunger 1978            Hunger, H. Die hochsprachliche profane Literatur der Byzantiner. Т. 1. München, 1978.

Kazhdan 2006          Kazhdan, A. History of Byzantine Literature (850–1000). Athens, 2006.

Ljubarskij 1994       Ljubarskij, Ja. George the Monk as a Short-Story Writer. – Jahrbuch der

                               Österreichischen Byzantinistik, 44 (1994),  р. 255–264

Mango 1988–1989 Mango, C. The tradition of Byzantine Chronography. – Harvard         Ukrainian Studies, 12–13 (1988–1989), р. 360–372.

Neville 2018           Neville, L. Guide to Byzantine Historical Writing. Cambridge 2018.

Panaitescu 2003     P a n a i t e s c u, P. Catalogul manuscriselor slavo-române şi slave din Biblioteca Academiei Române. Vol. 2. Bucureşti, 2003.

Petrova 2010           Petrova, M. Hamartolos or Zonaras: Searching for the Author of a Chronicle in a Fourteenth-Century Slavic Manuscript: MS. Slav. 321 from the Library of RAS. ‒ Scripta & e-Scripta, 8–9 (2010), р. 405–425.

Sophoulis 2016    Sophoulis, P. Byzantine Chronicles and their South Slavonic Translations in the 14th century. – Cyrillomethodianum, 21 (2016), р. 199–213.

Tachiaos 1981            Tachiaos, A.-E. The Slavonic Manuscripts of Saint Panteleimon Monastery (Rossikon) on Mount Athos. Thessaloniki–Los Angeles, 1981.

Treadgold 2013    Treadgold, W. The Middle Byzantine Historians. Basingstoke, 2013.

Vašica, Vajs 1957 Vašica, J., J. Vajs. Soupis staroslovanských rukopisů Národniho musea v Praze. Praha, 1957.

Wahlgren 2003–2004  Wahlgren, S. The Old Slavonic Translation of the Chronicle of Symeon the Logothete. – Acta Byzantyna Fennica, 2 (2003–2004), p. 151–166.

Weingart 1923           Weingart, M. Byzantské kroniky v literatuře církevněslovanské. Přehled a rozbor filologický. Čast 2. V Bratislavě, 1923.

Weingart 1930:   Weingart, M. Les chroniques byzantines dans la littérature slave ecclésiastique. – In : L’art byzantin chez les Slaves. Les Balkans: Premier recueil dédié à la mémoire de Theodore Uspenskij. Paris, 1930, р. 50‒65.