The article examines a short extensive report in the 16th-century Belyakovets’ Chronicle (NLCM 309), which combines prophesies and facts. The information, which has not been a subject of a special study so far, tells of an eclipse and a comet as harbingers of the death of Prince Lazar Hrebeljanović in the battle of Kosovo. Some of the information is contained in other short chronicles but the prophesy is not derived from them. The note uses hagiographic works as a source, including the Lives of Lazar Hrebeljanović and of Stefan Lazarević. The supplement shows the attitude of the writer, who seeks to enrich the text and looks for the reasons for the described events. It is also a testimony to the dynamics of the Bulgarian-Serbian literary relations and to the respect for the Serbian saints, conceived as martyrs for the faith.
Деница Петрова (София, България)
denitsa_kp@abv.bg
А н г е л о в, Б. Ст. Летописни съчинения в старобългарската литература. – Старобългарска литература, 14 (1984), с. 65–85.
А н т о н о в, Ал. Сарандапорският летопис от XVI век. София, 2015.
Б о г д а н о в и ћ, Д. Историjа старе српске књижевности. Београд, 1980.
Б о ж и л о в, Ив. Средновековната българска историопис. – В: Стара българска литература. Т. 3. Исторически съчинения. София, 1983, с. 5–38.
В е л ч е в а - Б о я д ж и е в а, Б. Книги, писани „общимь езыкомь“. Сръбската и българската писменост през ХV–ХVІІІ в. – В: Диалог и култура. Материали от ХІІІ лятна научна среща, Варна 23–24 юни 2005 г. Варна, 2005, с. 166–171.
В у к о м а н о в и ћ, Ал. О кнезу Лазару. – Гласник Друштва српске словесности, 11 (1859), с. 108–118.
Гагова, Н. Българо-сръбски книжовни връзки. – В: История на българската средновековна литература. Съст. А. Милтенова. София, 2008, с. 667–675.
Г ю з е л е в, В. Извори за Никополската битка. – В: 1396. Никополската битка в съдбата на България, Балканите и Европа. София, 1999, с. 109–183.
Д а с к а л о в, Хр. Открытия в древней столици Болгарской Тернови, со снимком. Писмо к О. М. Бодянскому Х. С. Даскалова. – Чтения в Обществе истории и древностей российских, 2 (1859), с. 1–30.
Д у й ч е в, Ив. Избрани произведения. Т. 1. Византия и славянският свят. София, 1998.
К а й м а к а м о в а, М. Българска средновековна историопис. София, 1990.
К а с т е л а н, Ж. История на Балканите XIV–XX в. София, 2002.
К у е в, К., Г. П е т к о в. Събрани съчинения на Константин Костенечки. Изследване и текст. София, 1986.
М а й е н д о р ф, Й. Византийско богословие. Исторически насоки и догматически теми. София, 1995.
М и л т е н о в а, А. Новооткрит „близнак“ на Беляковския апокрифен сборник. – Palaeobulgarica, 13 (1989), № 3, s. 61–73.
М и л т е н о в а, А., М. Д и м и т р о в а. Ресавски правопис. – В: История на българската средновековна литература. Съст. А. Милтенова. София, 2008, с. 621–622.
Н и к о л и ћ, М. Српски летопис у заоставштини грофа Марсилија. – Мешовита грађа (Miscellanea), 19 (1989), 7–8, нап. 2, с. 7–18.
Н и к о л о в, А. Повест полезна за латините. Паметник на средновековната славянска полемика срещу католицизма. София, 2011.
Н и к о л о в, А. Между Рим и Константинопол. Из антикатолическата литература в България и славянския православен свят (XI–XVII в.). София, 2016.
Н и к о л о в, Й. Католическата църква и битката при Никопол. – В: 1396. Никополската битка в съдбата на България, Балканите и Европа. София, 1999, с. 25–32.
Н о в а к о в и ћ, Р. Никољски летопис. – Зборник филозофског факултета Универзитета у Београду, 3 (1955), с. 155–171.
Н о в а к о в и ћ, Ст. Нешто о кнезу Лазару по рукопису XVII в. – Гласник Српског ученог друштва, 21 (1867), с. 157–164.
Отчет Императорской публичной библиотеки за 1873 г. Санкт-Петербург, 1875.
П е т к а н о в а, Д. Летопис. – В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник. Съст. Д. Петканова. Велико Търново, 2003, с. 280.
Полное собрание русских летописей. Т. 3. Новгородские летописи. Санкт-Петербург, 1841.
Полное собрание русских летописей. Т. 11. Летописный сборник, именуемый Патриаршею или Никоновскою летописью. Санкт-Петербург, 1897.
Полное собрание русских летописей. Т. 18. Симеоновская летопись. Санкт-Петербург, 1913.
Р а д о ј ч и ћ, Н. Законик цара Стефана Душана. Београд, 1960.
Р а й к о в, Б. Към историята на ресавския правопис в България. – В: Зборник Владимира Мошина. Београд, 1977, с. 219–221.
Р а к о в с к и, Г. С. Няколко речи о Асеню Първому великому царю българскому и сыну му Асеню Второму. Белград, 1860.
Р е ђ е п, J. Давид. – В: Средњевековни српски списи о Косову. Београд, 1993, с. 49–53.
С л а в е й к о в, П. Р. Две български ръкописи. – Български книжици, 2 (1859), с. 259–260, 409, 481–482.
Списи о Косову. Стара српска књижевност у 24 књиге. Kњ. 13. Београд, 1988.
С т о j а н о в и ћ, Љ. Стари српски родослови и летописи. Сремски Карловци, 1927.
Т о т о м а н о в а, А.-М. Правопис, ресавски. – В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник. Съст. Д. Петканова. 2. прераб. и доп. изд. Велико Търново, 2003, с. 388–389.
Т р и ф о н о в, Ю. В кой Никопол са били внесени мощите на св. Ивана в 1469 г. – В: Сборник в памет на проф. Петър Ников. София, 1940, с. 476–482.
Т р и ф о н о в а, Р. Книжовната дейност в двора на деспот Стефан Лазаревич. – Електронно списание LiterNet, 18.11.2006, № 11 (84).
Т р и ф у н о в и ћ, Ђ. Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју. Крушевац, 1968.
Х о в а р и, Я. Никополската битка – повратен момент в историята на османските завоевания на Балканите. – В: 1396. Никополската битка в съдбата на България, Балканите и Европа. София, 1999, с. 13–24.
Ц о н е в, Б. Опис на славянските ръкописи и старопечатните книги в Народната библиотека в София. Т. 1. София, 1910.
B o g d a n, J. Ein Beitrag zur bulgarischen und serbischen Geschichtsreibung. – Archiv für Slavische Philologie, 13, 1891, p. 481–543.
C â r c i u m a r u, R. Of Mircea the Elder’s Rule. Historiographic Views on the so-called Battle of “Rovine” and its Consequences. – Annales d’Université Valahia Targoviste, Section d’Archéologie et d’Histoire, 12 (2011), № 2, p. 77–82.
I m b e r, C. The Ottoman Empire 1300–1650. The Structure of Power. New York, 2002.
J a g i ć, V. Ein Beitrag zur serbischen Annalistik mit literatur‐geschichtlicher Einleitung Serbokroatisch Literatur Liteatur bis 1700. – Archiv für slavische Philologie, 2 (1877), p. 1–109.
K a ł u ž n i a c k i, E. Ueber zwei noch unbekannte Abschriften serbischen Annalen. – Archiv für slavische Philologie, 16 (1894), p. 54–65.
K a l u ž n i a c k i, E. Werke des Patriarchen von Bulgarien Euthymius. Wien, 1901.
L o u g h l i n, J. F. Azymites. – In: Catholic Encyclopedia. Vol. 2. New York, 1907, p. 172.
M i l t e n o v a, A. South Slavonic Apocryphal Collections. Sofia, 2018.
S c h r e i n e r, P. Die byzantinischen Kleinchroniken. Vol. 1. Wien, 1975.
S c h r e i n e r, P. Die byzantinischen Kleinchroniken. Vol. 2. Wien, 1977.
W i l l i a m s, J. Observations of Comets: from 611 B.C. to A.D.1640. Extracted from the Chinese Annals. London, 1871.