The first icon is “St Naum with scenes of his life and St Paraskeva” (National Art Gallery № 520; wood/tempera; 34,5 x 27 cm) and depicts: “The Baptising of the Tzar’s Daughter”, “Horse Thief Who Was Caught at the Gates of the Monastery”, “The Miracle of Harnessing the Bear” and “The Dormition of St Naum”. The final scene has a row of six figures with no halos, standing behind the saint’s body and performing the burial ritual. The typological characteristics of those figures features no particular specifics, although their number speaks to the fact that they are, without a doubt, intended to be the remaining of the Seven Slavic Saints. The central figure likely is St Methodius or St Clement of Ohrid, presented as an archbishop. None of the four scenes are based on Hristofor Zhefarovich’s engraving and feature different iconography. It is clear that the zograph was familiar with other depictions of the life of St Naum, and, most likely, scenes featuring the Seven Slavic Sains as well. Featuring St Paraskeva alongside St Naum is not unique either, especially in the Korçë region. The origin of the icon is unknown, although, based on the style and iconography, as well as the Greek captions, one can assume that the provenance is Korçë region.
The second icon is “The Benevolent Mother of God, St Nicholas and St Naum” (1842 or 1849; 50,5 x 37,5 cm; National Art Gallery № 897). The icon was painted by a highly-skilled artist, whose style is somewhat similar to that of zographs from the Debar school, although there’s a distinct attempt at being more “academic”. The fact that St Nicholas and St Naum are featured in the same icon implies that it probably originated from the Ohrid region.
The third icon of St Naum (1871; National Art Gallery № 105; wood/tempera; 61 x 45 cm) is by Socrates Georgiou – a zograph from Sozopol. St Naum is depicted as an archbishop, with white hair and white beard. This iconography is in line with neither historical data, nor traditional depictions and is instead based on a lithograph of the Seven Slavic Saints, which was printed in the typography of A. V. Morozov in Moscow in 1869. Proof of this are the identical „Св. Наум Чудотворец Охрадскии“ caption and well as the matching iconography of certain details. The icon from Sozopol shows that during that late period, the cult towards St Naum was no longer regional, but generally accepted in Orthodox Christianity and had begun spreading in regions further away from Ohrid.
The last work presented here is a drawing from a notebook (first half of 19th century; National Art Gallery № 834; pencil on paper) possession of zographs from Elena. St Naum is presented holding a bear tied on a robe, a certain iconography has no parallel.
Ралица Русева (София, България)
А н г е л и ч и н - Ж у р а, Г. Новоткриени средновековни портрети на св. Наум Охридски и архиепископ Прохор. – В: Страници от историjата и уметноста на Охрид и Охридско (XV–XIX в.). Охрид, 1997, с. 127–136.
Б а к а л о в а, Е. Една неизвестна житийна икона на св. Наум от Софийския археологически музей. – Проблеми на изкуството, 26 (1993), № 4, с. 12–20.
Б а к а л о в а, Е. Култ – текст – образ. Изображенията на св. Кирил и св. Методий в изкуството на православния свят. – Библиотека, 22 (2015), № 3, с. 60–95.
В а с и л е в, Цв. Гръцкият език в църквите със смесени надписи от XVII век в България – епиграфски репертоар, езикови особености, механизми на писане. София, 2017.
В а с и л и е в, А. Български възрожденски майстори. София, 1965.
Г е р г о в а, И. Графични модели във възрожденската иконография на славянските просветители. – Проблеми на изкуството, 26 (1993), № 4, с. 3–11.
Г е р г о в а, И. Култовете на българските светци през Възраждането. Дисертация за получаване на научна степен „Доктор на науките“. София, 2004.
Г о ш е в, И. Старите печати на манастира св. Наум в Македония. – В: Сборник в памет на проф. Петър Ников (= ИБИД. Т. 15–18). София, 1940, с. 91–108.
Г р о з д а н о в, Цв. Портрети на светители од Македониjа од ІХ–ХVІІІ век. Скопjе, 1983.
Г р о з д а н о в, Цв. Студии за охридскиот живопис. Скопjе, 1990.
Г р о з д а н о в, Цв. Свети Наум Охридски. Скопjе, 1995.
Г р о з д а н о в, Цв. Живописот во Македониjа ХVІІІ–ХІХ век. Студии. Скопjе 2011.
Г у л е в с к и, A. Графиката св. Наум (1743) на Христофор Жефарович од Битолската митрополија. – Црквене студије, 4 (2007), с. 425–452.
Д а в и д о в, Д. Српска графика XVIII века. Нови Сад, 1978.
Д а в и д о в, Д. Култ св. Наума у Будимској епархији. – Balcanica, 9 (1980), с. 85–105.
Д а в и д о в, Д. Споменици Будимске епархије. Београд, 1990.
Ј о в а н о в и ћ, М. Икона св. Наума из Народног музеjа у Београду. – Рад воjвоћанских музеjа, 8 (1959), с. 240–244.
Куюмджиев, А. Произведения на светогорски зографи в България (1750–1850). София 2021.
М и н ч е в, Г. Паметта на Свети Седмочисленици във фолклорните легенди и предания. – В: Кирило-Методиевски студии. Кн. 21. София 2012, с. 321–338.
Н и к о л о в а, С. За един непознат препис от службата на св. Наум Охридски. – В: Хиляда и осемдесет години от смъртта на св. Наум Охридски. София, 1993, с. 31–57.
Н и х о р и т и с, К. Охридските просветители Климент и Наум в гръцката традиция (нови моменти). – В: Свети Наум – живот и дело. Скопjе, 2006, с. 91–114.
П а л и г о р а, Р. Претставите на св. Наум Охридски во живописот од втората половина на ХІХ век во Преспанскиот регион. – В: 1100 години от Упокоjувањето на свети Наум Охридски. Охрид, 2011, с. 249–278.
П о п о в с к а - К о р о б а р, В. Иконописот во Охрид во XVIII век. Скопjе, 2005.
Р у с е в а, Р. Образите на св. Наум в църковното изкуство на територията на Албания. – В: Свети Наум – живот и дело. Скопjе, 2006, с. 247–259.
Р у с е в а, Р. Свети Йоан Кукузел и композицията на Светите Седмочисленици в манастира Арденица. – В: 1100 години от Упокоjувањето на свети Наум Охридски. Охрид, 2011, с. 175–187.
Р у с е в а, Р. Нови данни за изобразителния култ към Светите Седмочисленици през ХVІІІ–ХІХ в. на територията на съвременна Албания. – Проблеми на изкуството, 45 (2012), № 4, с. 20–28.
Р у с е в а, Р. Образът на св. Климент Охридски в църковното изкуство на територията на съвременна Албания (ХІV–ХІХ в.). – В: Песни за св. Климент. София, 2016, с. 485–512.
Р у с е в а, Р. Една непубликувана икона на светите Седмочисленици от фонда на Националната галерия в София – среща на културни влияния и модели. – Palaeobulgarica, 44 (2020), № 3, с. 24–41.
Р у с е в а, Р. Християнско изкуство ХІ– ХІХ век. – В: Национална галерия. Избрано от колекцията. София, 2021, с. 12–39.
Стара българска литература. Т. 4. Житиеписни творби. София, 1986, с. 80–83, 525–528.
С у б о т и ћ, Г. Охридска сликарска школа XV века. Београд, 1980.
У с т а - Г е н ч о в, Д. Св. Климент и св. Седмочисленици в домашната ни иконография. – Македонски преглед, 3 (1927), № 1, с. 75–104.
Ц в е т к о в с к и, С. 200 години Дичо Зограф. Каталог. Скопjе, 2019.
Ц в е т к о в с к и, С. Од уметничката ризница на Бигорскиот манастир. Каталог. Скопје, 2020.
Ц в е т к о в с к и, С. Живописот од XIX век во Струга и Струшко. Скопје, 2020.
Ц е л а к о с к и, Н. Преданиjата и старите печати на манастирот Свети Наум. – Лихнида. Зборник на трудови, 5 (1983), с. 13–25.
Ш а п к а р е в, К. Сборник от български народни умотворения. Т. 4. Български приказки и вярвания. София, 1973.
Я н к о в а, В. Онародняването в агиографията и житията на св. Наум Охридски. – В: Хиляда и осемдесет години от смъртта на св. Наум Охридски. София, 1993, с. 69–77.
L o z a n o v a R. Images of Slavic Saints in Moschopolis and Vitkuqi (Albania). – В: Славянските светии в историята на Християнската църква (= ГСУ, ЦВСП „Иван Дуйчев“, 92 (ХІ). София, 2003, с. 177–189.
P e y f u s s, M. Die Druckerei von Moschopolis 1731–1769. Wien, 1989.
R o u s s e v a R. Cyril and Methodius in Historical Iconography. – In: Celebrating the Legacy of Cyril and Methodius. With special reference to Historical Iconography of Mal. Valletta, 2017, p. 62–89.
X h a f e r a j, E. In: Flora in Arts and Artefacts of Corča Region. Ed. Konstantinos Giakoumis. Tirana, 2018, p. 218–223.
Π α π α γ ε ω ρ γ ί ο υ, Ν. Το καθολικό της Αγίας Παρασκευής και ο ναός της Μεταμορφώσεως του Σωτήρος Σαμαρίνας Γρεβενών: συμβολή στη μελέτη της θρησκευτικής ζωγραφικής στη Δυτική Μακεδονία στα τέλη του 18ου και στις αρχές του 19ου αιώνα. PhD Dissertation Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο. Θεσσαλονίκης, 2004.